Pi­pe­ri obi­lje­žavaju ve­li­ki ju­bi­lej – 76 go­di­na od ka­da je odr­ža­na kon­fe­ren­ci­ja Cr­no­gor­ske na­rod­ne omla­di­ne ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Bu­do To­mo­vić, uče­snik Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be i na­rod­ni he­roj Ju­go­sla­vi­je. Kon­fe­ren­ci­ja je odr­ža­na is­pred ku­će Mi­lo­ša i Zla­ta­ne Lju­mo­vi­ća na Mi­lu­škom do­lu, u se­lu Br­do u Pi­pe­ri­ma. Pred­sjed­nik bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta Pi­pe­ra Mi­lu­tin Mi­lan Lju­mo­vić ka­že da je Bu­do To­mo­vić ta­da iza­bran za ru­ko­vo­di­o­ca Cr­no­gor­ske na­rod­ne omla­di­ne.
O nje­go­vom ži­vo­tu, u su­sret go­di­šnji­ci od for­mi­ra­nja Cr­no­gor­ske na­rod­ne omla­di­ne, pri­ča Lju­mo­vić.
– Sta­ro­sje­di­o­ci Bu­da To­mo­vi­ća ži­vje­li su u Ri­je­ci Pi­per­skoj u Pi­pe­ri­ma, a pre­zi­va­li su se Mi­li­ki­ći, kao gla­so­vi­ta pi­per­ska po­ro­di­ca. Otac mu se zvao Mar­ko, a maj­ka Jo­van­ka, od po­ro­di­ce Pi­le­tić, ve­li­ka­na pi­per­skih rat­ni­ka. Oba Bu­do­va ro­di­te­lja bi­li su in­te­lek­tu­al­ci. Bu­do se ro­dio na Ce­ti­nju 1914. go­di­ne. Kao sred­njo­ško­lac Pod­go­rič­ke gim­na­zi­je u 7. raz­re­du po­stao je član SKOJ-a. Od to­ga pri­je­ma Bu­do vi­še ne mi­sli na svo­ju lič­nu bu­duć­nost, već na bu­duć­nost svo­jih ko­le­ga, rad­nič­ke kla­se i rad­nog na­ro­da. Uspje­šno dje­lu­je kao sko­jev­ski ak­ti­vi­sta, a ka­sni­je i kao par­tij­ski ru­ko­vo­di­lac ko­mu­ni­sta. Stu­di­rao je 1934. go­di­ne na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a za škol­sku 1934. i 1935. go­di­nu do­bio je dr­žav­nu stu­di­ju eko­nom­skih na­u­ka u Pra­gu. Kao stu­dent vje­što se po­sve­ći­vao ci­lje­vi­ma KP-a, a ko­lek­tiv­ni ži­vot i rad sa lju­di­ma bi­li su nje­go­vi traj­ni ide­a­li. Po­sli­je pet go­di­na stu­di­ra­nja u Pra­gu i Be­o­gra­du, u je­sen 1938. go­di­ne, pre­u­zeo je du­žnost par­tij­skog se­kre­ta­ra Po­kra­jin­skog ko­mi­te­ta SKOJ-a za Cr­nu Go­ru, Bo­ku, San­džak i Ko­so­vo i Me­to­hi­ju. Član KPJ-a po­stao je 1935. go­di­ne. U NOB je stu­pio od­mah 1941. go­di­ne, i bio je me­đu cr­no­gor­skim ko­mu­ni­sti­ma ko­ji su 8. ju­la 1941. go­di­ne, u Pi­pe­ri­ma u Rav­nom la­zu, do­ni­je­li od­lu­ku o Tri­na­e­sto­jul­skom ustan­ku Cr­ne Go­re pro­tiv fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra – na­veo je Lju­mo­vić.
Lju­mo­vić na­vo­di da je Bu­do za svoj ži­vot­ni put oda­brao re­vo­lu­ci­o­nar­nu bor­bu ka­ko bi se uni­šti­lo ka­pi­ta­li­stič­ko dru­štvo.
– Sa svim sa­rad­ni­ci­ma Bu­do je ostva­ri­vao naj­pra­ved­ni­ji put za ča­snu oru­ža­nu bor­bu, za ljep­šu bu­duć­nost cr­no­gor­skog na­ro­da. Bio je čo­vjek pun ljud­sko­sti, so­li­dar­no­sti i že­lje da po­mog­ne dru­ga­ri­ce i dru­go­ve, i sve osta­le gra­đa­ne, kao se­kre­tar Po­kra­jin­skog ko­mi­te­ta SKOJ-a i član Po­kra­jin­skog ko­mi­te­ta KPJ Cr­ne Go­re. Svi mi tre­ba da zna­mo ka­kav je bio ži­vot na ovom pro­sto­ru pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­kav je bio jad, ne­ma­šti­na i bi­je­da za na­še gra­đa­ne. Je­di­no je KPJ CG bi­la za­jed­no sa omla­di­nom, ko­ja je vo­di­la bri­gu o že­lja­ma i po­tre­ba­ma na­ro­da. Za­to je par­ti­ja ima­la neo­gra­ni­če­no po­vje­re­nje na­ših na­rod­nih ma­sa i po­ve­la ih u NOB za na­ci­o­nal­no oslo­bo­đe­nje ze­mlje i na­ro­da. U sve­mu to­me Bu­do je ak­tiv­no uče­stvo­vao, du­bo­ko uvje­ren da će do­ći do no­ve bu­duć­no­sti omla­di­ne i na­ro­da, što će stvo­ri­ti ra­di­kal­ne pro­mje­ne u svim obla­sti­ma dru­štve­nog ži­vo­ta i ra­da na­šeg na­ro­da. Na po­čet­ku oru­ža­ne bor­be, Bu­do je ma­sov­no pod­sti­cao i mla­de i sta­ri­je da uspje­šno ostva­ri­mo ko­nač­nu po­bje­du, jer je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih or­ga­ni­za­to­ra pr­vo­bo­ra­ca 13-jul­skog ustan­ka. Oku­pljao je sve mla­de i ko­mu­ni­ste ko­ji su vo­lje­li slo­bo­du i pod­stre­ka­vao ih da se bor­be pro­tiv stra­nih i do­ma­ćih ne­pri­ja­te­lja, bo­ra­ve­ći ve­ći­nom u Pi­pe­ri­ma – ka­zao je Lju­mo­vić.
Mi­lu­tin Lju­mo­vić do­da­je da su na­kon po­čet­ka Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka i rat­nih ope­ra­ci­ja Ta­li­ja­ni uhap­si­li i za­tvo­ri­li svu Bu­do­vu po­ro­di­cu.
– Or­ga­ni­zo­vao je sa­vje­to­va­nje PK SKOJ-a na Ra­dov­ču 3. av­gu­sta 1941. go­di­ne i do­ni­je­ta je od­lu­ka o for­mi­ra­nju Po­kra­jin­ske kon­fe­ren­ci­je Na­rod­ne omla­di­ne Cr­ne Go­re, kao je­din­stve­ne an­ti­fa­ši­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, u bor­bi za slo­bo­du pro­tiv svih ne­pri­ja­te­lja ko­ji su za­u­ze­li Cr­nu Go­ru. Kon­fe­ren­ci­ja je odr­ža­na 30. no­vem­bra 1941. go­di­ne, u se­lu Br­do. Njom je ru­ko­vo­dio Bu­do To­mo­vić, a pri­su­stvo­va­la su 64 de­le­ga­ta sa pro­sto­ra Cr­ne Go­re. Na kon­fe­ren­ci­ji je, svo­jim re­fe­ra­tom, ja­sno po­sta­vio rat­ne za­dat­ke omla­di­ni, ka­zao je do­sta, ono što je zna­čaj­no za omla­di­nu Cr­ne Go­re je: „U ovim da­ni­ma sud­bo­no­snim za Cr­nu Go­ru, ni­kla je Cr­no­gor­ska na­rod­na omla­di­na, kao čvrst ob­lik je­din­stve­nog omla­din­skog an­ti­fa­ši­stič­kog i pa­tri­ot­skog fron­ta Cr­ne Go­re, sa za­dat­kom da uje­di­ni cr­no­gor­sku omla­di­nu pro­tiv oku­pa­to­ra i do­ma­ćih iz­daj­ni­ka, da mo­bi­li­še sve nje­ne sna­ge na fron­tu i u po­za­di­ni i sta­vi ih u slu­žbu oslo­bo­di­lač­kog ra­ta ko­ji da­nas vo­di cr­no­gor­ski na­rod”. Na­kon za­vr­šet­ka kon­fe­ren­ci­je iza­bran je za pred­sjed­ni­ka Cr­no­gor­ske na­rod­ne omla­di­ne – na­veo je Lju­mo­vić.
N.S.


Ima­li 15.000 čla­no­va

Mi­lu­tin Lju­mo­vić na­vo­di da je na kon­fe­ren­ci­ji iza­bran Omla­din­ski od­bor od 12 čla­no­va, a da je Cr­no­gor­ska omla­di­na bi­la ma­sov­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja je bro­ji­la oko 15.000 čla­no­va.
– Na kon­gre­su je do­ni­je­ta od­lu­ka o iz­da­va­nju li­sta „Omla­din­ski po­kret”, ko­ji je od pr­vog iz­da­nja po­stao list „ve­li­ke voj­ske mla­dih cr­no­gor­skih pa­tri­o­ta”. Bu­do je bio i uče­snik na ini­ci­ja­ti­vu PK KP CG i Glav­nog šta­ba CG 8 . fe­bru­a­ra 1942. go­di­ne na Ostro­škoj skup­šti­ni cr­no­gor­skih i bo­kelj­skih ro­do­lju­ba, gdje je imao funk­ci­ju se­kre­ta­ra Skup­šti­ne. U dru­goj po­lo­vi­ni mar­ta 1942. go­di­ne odr­žao je po­sled­nji par­tij­ski sa­sta­nak u Ma­na­sti­ru Mo­ra­ča sa čla­no­vi­ma okru­žnog ko­mi­te­ta Ko­la­ši­na. Ne­po­sred­no na­kon to­ga, 20. mar­ta 1942. go­di­ne, na Cr­kvi­na­ma po­gi­nuo je sa svo­ja dva pra­ti­o­ca. Od­lu­kom Vr­hov­nog šta­ba de­cem­bra 1943. go­di­ne for­mi­ra­na je Sed­ma omla­din­ska udar­na bri­ga­da ko­ja je do­bi­la ime Bu­da To­mo­vi­ća. Na­kon za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta 1. ju­na 1945. go­di­ne Bu­do je pro­gla­šen na­rod­nim he­ro­jem Ju­go­sla­vi­je. Bu­do­vi po­smrt­ni osta­ci 13. ju­la 1957. go­di­ne sa Cr­kvi­na su pre­ni­je­ti i sa­hra­nje­ni na Go­ri­ci u Pod­go­ri­ci, gdje su i osta­li po­smrt­ni osta­ci na­rod­nih he­ro­ja. Bu­do­va spo­men-bi­sta ot­kri­ve­na je ok­to­bra 1959. go­di­ne pred zgra­dom omla­din­skog do­ma Pod­go­ri­ce, ko­ji je do­bio nje­go­vo ime – na­vo­di Lju­mo­vić.


Spo­men-plo­ča ot­kri­ve­na 1948. go­di­ne

Pr­va spo­men-plo­ča o Po­kra­jin­skoj kon­fe­ren­ci­ji u se­lu Br­do u Pi­pe­ri­ma ot­kri­ve­na je 1948. go­di­ne, a 30. no­vem­bra 1961. go­di­ne po­red sta­re spo­men-plo­če na­pra­vlje­na je no­va ko­ju je otvo­rio ta­da­šnji pred­sjed­nik Cr­no­gor­ske na­rod­ne omla­di­ne Vo­jo Sr­zen­tić.
– Oba spo­me­ni­ka su po­red ce­ste ko­ja ide pre­ma Ra­dov­ču, ali i ta­da na Mi­lu­ški do, pred ku­ćom Mi­lu­ti­na, Mi­lo­ša i Zo­ra­na Lju­mo­vi­ća, ko­ja je oko 300 me­ta­ra uda­lje­na od ce­ste, naj­od­go­vor­ni­ji za ot­kri­va­nje no­vog spo­me­ni­ka na­pra­vi­li su za­jed­nič­ku fo­to­gra­fi­ju. Tu su bi­li Du­šan Iče­vić, Do­bro­slav Ću­la­fić, Ve­se­lin Đu­ra­no­vić, Ivo Vr­bi­ca, Bi­sa Vu­či­nić, Iko Mir­ko­vić, Mi­li­ca Raj­ko­vić, Rad­mi­la Đu­ro­vić Pe­šić, Vo­jo Sr­zen­tić, Ra­de Bra­jo­vić i Mu­sa Mu­go­ša. Tu su i Stan­ko Bu­la­to­vić, Ko­sta Ca­kić, Kr­sto Gro­zda­nić, Mir­če­ta Pe­šić i Vu­čić Ča­go­ro­vić – na­veo je Lju­mo­vić.